Knjiga je nastala u duhu Floberove ideje da napiše roman o "svemu i ničemu" i Volterove teze da "nema originala već samo opravdane imitacije." Knjiga se sastoji iz dva dela. Prvi čine životno-radni zapisi. U gro planu su oni o glavnom junaku Marku. Tu su njegova porodična priča, ljubavni jadi, idejno opredeljivanje, razni problemi sa kojima se susretao, situacija u državi i njegova služba u diplomatiji. Drugi sadrži Markovo filozofsko traganje za ljudskošću. Tekst u oba dela je umrežen u međunaslove, slično Muzilovoj strukturi njegovog "Čoveka bez osobina," do koje sam samostalno došao.

Pisanje mi je olakšala moja "Građa" u dvanaest tomova iz oblasti politike, ekonomije, istorije, sociologije, filozofije, književnosti, nauke, religije i mitologije. Otuda ove "Zapise" karakteriše tematska raznorodnost i delom značajna kritika društva neljudske istorije zbog čega su neka vrsta kontinuiteta ideje o alternativi koju razmatram u studiji o "Potrebnom čoveku." Rečena "Građa" bi trebalo da mi omogući i pisanje nekih drugih dela.

Tekst "Zapisa" govori o raznim događajima i ličnostima datog vremena. Iako nagoveštavam izgledniju budućnost, ne zaboravljam i na moguće nove lomove i žrtve zbog zapanjujuće uklještenog ljudskog genija u raklje duboko nepravednog klasnog društva. Njegove negativne refleksije se posebno odražavaju u oblasti nauke. Njene prognoze razvoja su na granicama mnogih nekorisnih fantazija i opasnih otuđenosti kojima se svesno zanemaruje svrsishodnost zadovoljavanja stvarnih ljudskih potreba u funkciji održivog razvoja. Svojom klasnom politikom moćnici vulgarnog pragmatizma još uvek nisu spremni da padnu na kolena pred opravdanim težnjama naroda u ime ljudskosti, jer ta reč u njihovom govoru više ne postoji. U "Zapisima" pokušavam da je oživim za neku "večnost."

Autor